Викиншки накит је почео прилично јасно – са неукрашеним каишевима и прстеновима – али се брзо развио у замршену и мајсторску уметност, са снажном склоношћу према сребру, необичном у средњем веку. Две методе које су Викинзи највише користили били су филигрански и репоуссе. Главне теме у викиншком накиту су обрасци природе и животиња, који се повећавају у апстракцији како је временски период напредовао. Касније и викиншки накит почиње да показује поједностављене геометријске шаре.

Најзамршеније дело Викинга пронађено је скуп од два бенда из 6. века у Алебергу у Шведској. Варварски накит је био веома сличан оном Викинга, са много истих тема. Геометријски и апстрактни обрасци били су присутни у великом делу варварске уметности. Као и друге варварске жене, Викиншким женама је био потребан накит да би задржале своју одећу, и вероватно су ретко виђане без њега.